С том девојком у тами прозора
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.
Марина Цветајева – Сусрет
У
огледалу дете и жена
и
стих од крви, млека и меда.
У
њему ритам ломности стена,
сунца,
олује – богатство, беда,
прогонство
мајке и чедо гладно,
а
Сергеј* ратник – црвено-бели
скривен
у тајне кȏ морско бездно.
Тонови
лире по крви жели –
усуд
свој пева Мусја прогнана.
У
најлепши цвет стасала руски –
Марина
је гром – коб распевана.
Преливају
се горки бокори
мајке
и жене – бол срца рески
у
тону стиха анђелски хори.
*Сергеј Јаковљевић
Ефрон – муж Марине Цветајеве
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!