МАРИНА

С том девојком у тами прозора
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.

               Марина Цветајева – Сусрет

У огледалу дете и жена

и стих од крви, млека и меда.

У њему ритам ломности стена,

сунца, олује – богатство, беда,

прогонство мајке и чедо гладно,

а Сергеј* ратник – црвено-бели

скривен у тајне кȏ морско бездно.

Тонови лире по крви жели –

усуд свој пева Мусја прогнана.

У најлепши цвет стасала руски –

Марина је гром – коб распевана.

Преливају се горки бокори

мајке и жене – бол срца рески

у тону стиха анђелски хори.

*Сергеј Јаковљевић Ефрон – муж Марине Цветајеве