БРАНКО

Отад, ево, мину пола вијека,

све спорије откуцаје бројим,

искри иње, примиче се вече,

а ја опет покрај Уне стојим.

Пребројавам потопљене дане

и враћам се у моје Хашане.

          Бранко Ћопић – На обали Уне

Добри чаробњак из пера бела

пушта змајеве и чуда триста –

деца се смеју – радост васцела,  

природа пева – пером је листа.

Сричу се слова куће јежеве,

приче се нижу пером сликане,

ратничке згоде – равне путеве

планини свикле страже бронзане.

Човек у Диву у миру ствара,

истинољубив и варку пара.

Сљезове боје, срце дечака,

видовитом жиг, све црња блага

из ратних дана – и копни снага.

На мосту* суза кȏ петровачка!

*Скоком са Бранковог моста 26. марта 1984. Бранко Ћопић је окончао свој живот, а опроштајно писмо се завршава реченицом: Збогом лијепи и страшни животе...