ПОМИЛУЈ БОЖЕ

Ремедиос Варо

Бокори се звук олујне хуке –
око мене ври, с грана се спушта.
У небо гледам и склапам руке
да умири се зебња немушта.

Боже, шта се то креће кроз етар?
Да ли доноси мир или немир?
Помилуј Боже – прхну из душе,
озебло срце расцвета у мир.

Кад Молитва се вине пут неба
и зебња тоне – ко соко пада.
Страх је оружје, свемоћно вреба,

паралише и безверје страда.
Биљурна душа моли, не стрепи –
срце твори Скит* – Молитва крепи!

*Скит – мали манастир

УТЕХА

Arthur Braginsky

Заплео се
корак у трње,
склопих руке.

Скривеног Сунца
семе извире,
пупоља.

Мисли бокорају,
расцветава пут
преко трња.

Вера ме води
у слободу,
и мир.

СМРТ И ЖИВОТ

Ђорђе Крстић

Домовина је сунце,
камен, крвава рана,
тишина која грми
и несанице прасак.

Домовина је ала
што једе своју децу,
хировита је, снажна
и немилосно коси.

Домовина је бунар,
од успомена мисао,
гарава река вирна,
суза у осмех свита.

Домовина су кости,
у колевци плач и смех,
уснице на дојкама,
играрија ногица.

Домовина је милост,
блага Божја реч,
молитва да ране
милује и вида.

Домовина је све што је
било и нестало – смрт.
Домовина је све што
рађа и расте – Живот.

ВИЗИЈА

Ежен Делакроа

Кад ушеташ нагло у предворје ада,
не сопственом вољом нег билом судбине,
стрњике те секу јер све класје страда,
тонеш у пепео – нек душа ти сине.

Кад оштрица косе голе стопе лиже,
а тело ледено и руке спутане,
усмери жар поглед где жеља достиже
да визије из сна слободу одбране.

Вир снаге врлуда и шапућу ветри:
"Не дај да ти ломе дугине путање,
сакупи све сузе у зденце и снатри

да се ведри небо за рајско лутање".
Сваки човек моћно заузда невоље
кад осунча таме моћном снагом воље.