30. новембар 2020.

ГРОМ

Алфредо Родригез

Гром из ведра неба зажди у двориште!

Преживели пиште – затрли им путе!

Очи наших старих суза пуне тиште,

а деца шерване и ништа не слуте.

 

У пламену горе сунчане године,

а тешки облаци бацају копрене

преко лица, ума колоплетно сине

траг жара живота из судбе угљене.

 

Корак ми је тежак у глави су птице

тихе питалице са крилима гарним.

Скупих зрна искри да угреју лице

 

и угасе свице, децу да нахраним.

Заплесаше руке – око гар разгрне!

Опрљене, снажне, ничу ми године!

28. новембар 2020.

ТАЈНА ШКОЉКЕ

Anne Siems
Душа ми је

ретка шкољка

претвара

камен у бисер –

немире у мирну

усидри луку

 

кад завлада бура

и разбије мисли

олујне речи

усне оћуте –

утону у тихи

времена сјај.

05. јун 2020.

МАРИНА

С том девојком у тами прозора
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.
               Марина Цветајева – Сусрет

У огледалу дете и жена
и стих од крви, млека и меда.
У њему ритам ломности стена,
сунца, олује – богатство, беда,

прогонство мајке и чедо гладно,
а Сергеј* ратник – црвено-бели
скривен у тајне кȏ морско бездно.
Тонови лире по крви жели –

усуд свој пева Мусја прогнана.
У најлепши цвет стасала руски –
Марина је гром – коб распевана.

Преливају се горки бокори
мајке и жене – бол срца рески
у тону стиха анђелски хори.

*Сергеј Јаковљевић Ефрон – муж Марине Цветајеве

04. јун 2020.

СИЛВИЈА

Kelvin Lei
Било како било, ти си увек ту,
Дрхтави дах на крају моје жице,
Водени лук који прескаче
Мој водени бич, блистав и захвалан
Дирљив и захтеван.
    Силвија Плат – Медуза

Колонаду страсти вреба Медуза!
Из огледала пишти срце,
каскада крви и мачји векови,
стаклена верност,
оргијање ума.

Утробне лати вежу за земљу,
а оку Кербера душа је роб –  
лептира пламено небо –  
гласови у глави
светкују, јаучу!?

Под стакленим звоном  
стигме жалац палаца –  
демон грозомори,
светлост тоне у саркофаг –
смеје се Огледало!

Из жеђи за слободом
пулсира Фениксов лет!
Смрт је успон –
растакање у онострано
и калифонију анђела!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић