СЛИКА

Џонатан ван Дорн

Краљ и клошар, у оделу истом,
седе за столом кафанским – душа
од снова старих, покисих листом,
винске ноћи слап самотна куша.
 
Урличе ветар, певају птице,
а сова хуком мисли учвори –
и бразда време боре на лице,
светлуца прошло – расте и хори.
 
Лице човека – камена слика
пут је истине – год урезани,
а очи зденци пијаног лика
 
искричаве су ризнице тајни.
Рађа се, лети – до судњег траје,
бивство доброте светлост постаје!