31. март 2016.

ТЕЋИ ЋЕШ

Добро ти око дубоко
Драгуљне тишине крије
Са звездама јездиш
Месец те тајно милује
Док душом плес ткаш
Од чежњивог сна
Да корак ускладиш
У тишини недођије

Не знаш да играш
Најчулнији плес
У пољу где време сеје
А плодове вечност рађа
Волеће те чедни цветови
Који извиру из времена 
И отичу у време 
Тећи ћеш до свих извора.

27. март 2016.

СУНЦЕ ИЗ ТАМЕ

Допловио си у ноћним искрама 
И скинуо ми са душе вео 
Сунцем таму угрејао.

Да ли знаш како је
Кад играју аветиње 
А имаш само сећање
На ватромет прошлости?

Кад бесни ноћна хаљина
А празне руке плешу 
И слике сањама грле 
Тако су, тако су стварне!

Допловио си у ноћним искрама 
И скинуо ми са душе вео ‒
Напокон је сунце синуло!

23. март 2016.

НА ДЛАНУ

Погледај ‒
На длану ти грубом
Јасно сам урезана
Као свећа горим
Не сипај кише
Не гаси ме
Љуби ме
Воли
Овај трен 
Да се плам разгори
Само сад постоји
Јуче је прошло
А сутра тајна
Не гаси ме
Воли ме
Сад.

22. март 2016.

ИСКРА У КАМЕНУ

Тражи тишине бездан
Ока ти сунце и дан

Да отопи времена стегу
И распламса ватру у снегу    

Скрита од гладних вукова
Чека та искра из снова 
  
Под велом осмеха самује 
Жар свој крије. У камену је.

20. март 2016.

ГРЕХ

Дамари бију ‒ лутају снови   
А одсјаји су слика тонови 

Сплели се кротки у нечуј пали     
Зовом душе у песми застали     

Пише мисао звездама свој грех   
У себи тражи затомљени смех 

Нечујно пршти и капљу ноте     
На опеклине давне дивоте   

Скрива се суза и опрост зове    
За срушене још несане снове 

А душа их у тужни слаже пој 
Жедне су мисли вечни неспокој.

19. март 2016.

ТАЈНА БЛИСТА

Залута давна тајна
У кошуљу сна бајна   
Цепа мисао вече
На данас и јуче   

Брани се данас,смеје
Јуче у осмех скрије   
Ожиљак не вене
Златни блесак зене 

Блистави сјај од јуче  
Суза је тихе среће
Осмех је скрива 
У погледу снива  

14. март 2016.

БЕЛО У ЦРВЕНО

Сећање шета улицом млада сна   
На телу му кратка бела хаљина 
Ноге босе трче, калдрма их пече
А жеље играју и певају све јаче    

Улица слепа у око упија се
А трње по путу горопади се 
Исече тело, ноге покоси босе   

Корак је први на путањи дана  
А  нога боса већ је пуна рана 
Низ хаљину белу тече боја црвена  
И хаљина бела сад је дуга црвена  

Из нове хаљине осмех плаче  
Рана врела пече, а крв тече 
И све сунчано узмиче и узмиче.

11. март 2016.

КРАЈ ПРЕ КРАЈА

Травке младе тону у крви 
Стопа сура змаја их мрви 
А ране се скриле у свице
У певу бескриле птице

Песму сетну своју 
Скри у тишине поју  
А тамнога ока зора
Олујног је тајна мора   

Птица брише све трагове    
И клеше песмом снове ‒
У ноћ се скрива од змаја
У стени је крик без краја!  

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић