КРЕСНИЦЕ

Шапућеш – 
креснице у оку свиле су ти мисли,  
на тек никло жито мирише коса,
спавају страсне у телу тајне,
жеље виловито лете. 

Шапућем –
видим те у пламу жишке упаљене, 
слутиш, али не знаш ми тајне, 
док им из ока сунашцима  
не сагориш опну.

ПОКЕР

Покер играм са животом!

Играм, играм ‒ он вара     

Победим мало ‒ изгубим много  

Суза кане ‒ у осмех се зарије

Снажнији од жеље

Мирнији од тишине

Сабира мисли

Да победе страсти  

Покер играм са животом!

Стално вара  ‒ жестоко вара!                

Сан будим да умирим

Од варљиве карте грч

И кад губим

Ову игру волим 

Моћна је као

Вијугави змајев лет 

                  

Из дечјих уздигнутих руку
Али и гаврана грак

У осмех скривен 

Неухватна траје

Звезде смејалице певају

Звезде падалице плачу

Горе нечујне сплетене

Скривене у души 

Волим покер и кад губим!

Волим живот! Волим! 

РУЖИЧЊАК

Шездесет ружа ружичњак ми има   

Румене бију битке са жељама     

Белих је мало, невино се смеше    

Розе су веселе, сан им мирише

                                                        

Жуте су урасле у коров врта     

Осмех из лати заробљених цвета

Плаве су ретке, расту до звезда     

На месецу плешу, машта их сазда

  

Црна самује, од зрења тајни клија     

Невид joj трн и пупољак развија     

У магичном пољу зов срца крије      

Среће нерасцветане сунце је греје  

Шездесет бокора шарени се ружа

Разгранала се трња и лати врежа

Сви пупољци нису развили боје 

А бледе латице мисли ми поје

Плишану ружу садим шездесет прву  

Пупоља из душе, грлим тајну нову

Корен јој напаја извор реке вреле  

У праху времена друге су остале

Мирис ружа запис времена чува 

А нова је боја садашњих снова

Посебна је – пева, плеше, мирише 

Волим је – шездесет прву највише.

2015.

РУМЕНЕ ЗОРЕ

У души давне тихују сене,

у тами сјајне трепере зене.

  

То свитац тка од сећања ниске,

прашне слике калеидоскопске.              

    

Ниске лете из несане зене
до тајне звезда од сна везене.        

                                                                             

У страсни плес све су се уплеле,

врте се, роје, вредне ко пчеле.  

Уштапа вино шаптаво сева,
вртешка пјана лелуја, пева. 

Из песме хуче валови мора,

нежна тајна из румених зора.                                     

КОРАЦИ ОД СНА

Свима на извору

додели живот улогу.

Почиње представа

сурова и слатка.

Заплаче их много,

насмеје се мало.

Живот је лукав,  

дарује мрвице

узима небо.

Слаби клону,  

потону, нестану.

Снажни сањају,

сузе им певају.

Истина им у оку,

а лаж у кораку,                    

До ушћа трају.                                                                                                          

МАГЛА ПЕНУШАВА

У браздама чаше кристала  

мисао се пени, застала,
у ћилибар се жеље слију  

кад пева бол тешку арију 

и магла се у крв спустила,   

на дно чаше сета се слила,
усамљена, стрепи згуснута,     

присећа се, луди, залута.    

Разлива се по телу пиће,   

вијугаво венама тече,
укроти се разумна река  

и заоре бразда далека   

да у врисак крви потоне.

Пенушају, вру, слике боне,
немир душе загрли пиће,   

у понор ум тече, замиче.

ОКО МЕДУЗЕ

Жеља – 

у оку Медузе  

погледа срећу   

трчи, радо грли даму    

не зна њену тајну.    

Жеља –

камена, поносна 

у трену је из живота узета   

за срећу поглед прикован  

оста у покушају вечан.  

Жеља –

камена, стамена 

судбу худу одмара своју 

а око Медузе још вреба жеља    

да жар свог ада нахрани.