12. децембар 2016.

СЛОБОДА

Клијају невидна семена,      
расту из залута времена, 
    
вековна тишина их роси,
а тајна тихе душе коси.                                                    

И дрхте крила ноћне птице,
ослобађа из дневника свице

сева, и тече лава времена,   
озелени се долина снена.
     
Суза у смех вечно скривена        
моли жељна, нема, тајена

да смисао дан тишини да  
јер са несна печате скида.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић