17. децембар 2016.

НИКАДА НЕ СВЕНИ

Весела сам мала скривалица,
лети ми у души јато птица,   
у грудима спава нечуј клица 
пролећно зри семе у мислима.
Расте, небо дира листовима!
 
Кад ме маме предели опасни,
лати ветри разнесу јаросни,  
посеју ми ново семе несни 
клија ми у жудњи, небо дира.
И пролећни концерт душа свира!   

Завијоре круне се мирисне
и вину лет птице радосне
јер су јаче  од снаге јаросне 
перје им се паунски шарени.
Снаго срца никада не свени!          

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић