5. јун 2020.

МАРИНА

С том девојком у тами прозора
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.
               Марина Цветајева – Сусрет

У огледалу дете и жена
и стих од крви, млека и меда.
У њему ритам ломности стена,
сунца, олује – богатство, беда,

прогонство мајке и чедо гладно,
а Сергеј* ратник – црвено-бели
скривен у тајне кȏ морско бездно.
Тонови лире по крви жели –

усуд свој пева Мусја прогнана.
У најлепши цвет стасала руски –
Марина је гром – коб распевана.

Преливају се горки бокори
мајке и жене – бол срца рески
у тону стиха анђелски хори.

*Сергеј Јаковљевић Ефрон – муж Марине Цветајеве

4. јун 2020.

СИЛВИЈА

Kelvin Lei
Било како било, ти си увек ту,
Дрхтави дах на крају моје жице,
Водени лук који прескаче
Мој водени бич, блистав и захвалан
Дирљив и захтеван.
    Силвија Плат – Медуза

Колонаду страсти вреба Медуза!
Из огледала пишти срце,
каскада крви и мачји векови,
стаклена верност,
оргијање ума.

Утробне лати вежу за земљу,
а оку Кербера душа је роб –  
лептира пламено небо –  
гласови у глави
светкују, јаучу!?

Под стакленим звоном  
стигме жалац палаца –  
демон грозомори,
светлост тоне у саркофаг –
смеје се Огледало!

Из жеђи за слободом
пулсира Фениксов лет!
Смрт је успон –
растакање у онострано
и калифонију анђела!

1. јун 2020.

БРАНКО

Отад, ево, мину пола вијека,
све спорије откуцаје бројим,
искри иње, примиче се вече,
а ја опет покрај Уне стојим.
Пребројавам потопљене дане
и враћам се у моје Хашане.
          Бранко Ћопић – На обали Уне

Добри чаробњак из пера бела
пушта змајеве и чуда триста –
деца се смеју – радост васцела,  
природа пева – пером је листа.

Сричу се слова куће јежеве,
приче се нижу пером сликане,
ратничке згоде – равне путеве
планини свикле страже бронзане.

Човек у Диву у миру ствара,
истинољубив и варку пара.
Сљезове боје, срце дечака,

видовитом жиг, све црња блага
из ратних дана – и копни снага.
На мосту* суза кȏ петровачка!

*Скоком са Бранковог моста 26. марта 1984. Бранко Ћопић је окончао свој живот, а опроштајно писмо се завршава реченицом: Збогом лијепи и страшни животе...

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић