30. октобар 2017.

СВЕТИ САВА

Паја Јовановић-Крунисање Стефана Првовенчаног
Наш Свети Сава, лучом душе своје
Тиховањем у келијама Свете Горе
У божјој промисли чувар је вере
И благородног народног имања
Сужњи га воле што вековне уму
Синџире скину – сазида школе
И лавре од Атоса до Паноније
Свој род у вечност воздигну
Учио нас речи да сабирамо
Јер језик и братство штити
И окупља и после смрти
Чувар Православља смерни
Свети Сава, по рођењу Растко
Син Немањин, краљевић српски
И Божјом вољом принц Цркве
Омоформ је паству прекрио
Све потомке, историју, ране
И подвижништвом чувао Србе
А свете му кости некрст је спалио
Да руше манастире и ломе Kрст
Ал' питомог народа страдања
Пламен божански извида
И рушевине освештава
Расту здања достојна
Борбе, слободе, икона
Свети Сава, мудра глава
У вечности лучезарно сија
Чува и надахњује српски род
Просветитељ и државотворитељ.

2017.


Омофор* ‒ у Православној цркви: нарамник, дугачка и поширока трака од чисте вуне коју архијереј носи на раменима и без које не може вршити никакву свештенорадњу. (грч.)


27. октобар 2017.

СВЕТА ПЕТКА

Света Петка, заштитница ‒
Мук своје душе – путања пуста
Жени се у осмеху скрива ‒
Не да да на лицу заблиста.

Света Петка, благодушна ‒
На животну стазу руку полaже
Жена се у молитве Њој свила ‒   
Кад подивља трње патње блаже.

Света Петка, подвижница ‒
Пред Иконом груду груди буди   
Жена своје бурне дане отвори ‒
Мисли јој поведе из студи.

Света Петка, милостива ‒
Кад уздах рије и крвљу броди 
На склопљене руке чело клоне ‒
У храбри мир душу жене води.

21. октобар 2017.

МИЉЕНИЦЕ

Жуди мисао жеље сложене 
Жарне, мелемне, а одложене  
Мирују тајне, скрите бесане  
У повесмо су душе уткане.
  
Смеши се жеља с кистом у руци 
Насликај снове, живот обуци  
Лутања душе нек платно таји
Празнину светлом шарај и поји.
 
Тихо ми жеља поезија пева –      
Запиши мени шта душа снева  
Упали ноћи, рану отвори
Умор мисли у стиху одмори.                                                  
  
Кад миљенице несташно горе
И помилују пламеном боре
Распусни танго поноћни плане
И сплете живе у валцер дане.

15. октобар 2017.

ТКАНИЦА

Тканица од злата и блата
Изаткана је маглином
И руменилом раним
У незнане путање
Невидне вијуге

Ненадани кукавичји крик
Злаћане замрси зраке
Али бели облак лије
Кишу полена сеје
У стрелице сата.

14. октобар 2017.

ЖАР

У дрхтавој самоћи
Блештиш у мени
Као бујни тајни
Животу жар

И мелемно кô невен
Снохватом несна
У вртлогу плеса
Свитања сена

Бескрајна си мисао
Развигорна рујна
Плима и осека
Осмех и суза

Близино и даљино
Истина си и лаж
Немир и мир
Сан и јава.

12. октобар 2017.

ПРАХ

Пролазни смо – прах постајемо
бели, црни, шарени или златни 
боје нашег бивства у сећању трају.

09. октобар 2017.

МИЛОСТ РОСЕ

Волео си ноге моје босе
Расплетене тамне русе косе

Несташне нам игре тајене  
И полегле лати зелене

Ушушкано ткање сање
Милост росе у свитање  

Још трепери ми у сузама
Разливање неба над нама.

08. октобар 2017.

НОЋНЕ СЕНЕ

У тами пуштам дизгине  
Мис'о се у понор руши 
И скршене дане вине      
У немирни кас у души 

Звезде из сјајне зене 
Сликају сломљено време
Заиграју ноћне сене
А бездано је то бреме. 

06. октобар 2017.

ТАМА И СВЕТЛО

Кад пахуље веју
Леде се
Не светле свици                                      

Кад заблиста  
Око дечје 
Озари се суза

Тама је
Слеђена суза
А светло 
Сунце у оку?

03. октобар 2017.

МОЈОЈ БАКИ

Петролејка жмирка
А прсте ми стеже 
Кошчата рука драга –  
Машнице ми је везала
И у косу цвеће плела
Сад било немоћно бије  

Седе косе моје баке
На јастуку су расуте
Воли да је чешљам  
Сплићем плетенице    
Расплићем плетенице
Непослушне сузе лију 

Радосне се слике врте – 
Мирисно млеко, домаћи хлеб
Јаје тек снесено за доручак  
Јагањци, краве, козе и коњи 
Прасићи, квочка и пилићи –
Из крила их гледам бакиног

Прва сам унука, сунце њено
Свугде ме води и нежно
Топла рука милује по глави:
Соколе мој – соколе бакин!
Меко лице ме љуби и греје 
И гледа око доброте пуно  

Сат откуцава
Немилосно  
Дах копни
Рука је у руци 
Стегну ме последњи пут
Оста у срцу ружа и трн.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић