Мук своје душе – путања пуста
Жени се у осмеху скрива ‒
Не да да на лицу заблиста.
Света Петка, благодушна ‒
На животну стазу руку полaже
Жена се у молитве Њој свила ‒
Кад подивља трње патње блаже.
Света Петка, подвижница ‒
Пред Иконом груду груди буди
Жена своје бурне дане отвори ‒
Мисли јој поведе из студи.
Света Петка, милостива ‒
Кад уздах рије и крвљу броди
На склопљене руке чело клоне ‒
У храбри мир душу жене води.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!