СРЦЕ ИЗ КАМЕНА

Yuri Dubinin

Недодир зида камене капије ‒   

Заборави ме кад ти срце студи   

И баци сећање на оштре хриди   

Да наше руже пупољак  убије   

Жеља оживи камене капије ‒  

Заборави ме кад те жеља буди   

Испружиш руке ко жеравне жуди  

А блесак из туђег ока их свије   

Страсти су тамне камене капије ‒

Заборави ме кад зорење сунца  

Ослика усне из ноћног пољупца

И сјај на косе туђе ти расеје

Сећање руши створене капије ‒   

Сети се мене кад страх те ломи  

Са сјајем зеница у дивљој шуми   

Порушићу све сурове капије     

Љубав руши тврдокорне капије ‒  

Сањај ме кад се усне сете вреле     

Чежњивог лета напете нам стреле 

И блеска муње јужњачке олује   

Потражи ме јер сам кључ за твоје сне –    

Отвори свог сетног срца капије    

Кад руке желе да славе нас двоје    

А усне уздрхте од чежње вечне

Наћи ћеш ме на капији каменој –   

Волећу те нашом песмом љубавном   

И заробити те жељом бескрајном ‒  

Ослободићу те на капији цветној.