Из оштрог трња руже месечеве
Расту дугиних боја латице–
Блеште у тами
Цветна се круна на звезди њише
У оку јој свица пламен –
Осветли неспокоја плес
У блеску свица трепере
Плач и осмех, трн и латице –
Плешу загрљени
Цакле се погледи пламени
Желе лепоту убрати –
Далека је ружа месечева.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!