Не, нисам ово ја
Ово је сена мене
Нестала сам у кишној ноћи
Да ли је небо плакало
Или ја ‒
Не знам
Не сећам се
Али добовање капи памтим
У срцу барице памтим
Очи ме твоје чувају
Том искром живота летим
У ноћ
И теби долетим
У сан ‒
Насмејан
У руке раширене
Из чежње нам вечне.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!