У кочије ватрене небеске
Лепе као шара арабеске
Упрегнуо је сан беле ате
Да украдене нахрани сате.
Копита галоп варничи машти
Из таме билу живота блешти
Звездају искре – срећа и сета ‒
Милост и бол пољем ноћи цвета.
Цветају искре из поља тавна
Израсло цвеће је тајна давна
Лију дугине ноте из перца
У песму душе за живот срца.
Сањару песма милује лице
У осмех зоре засади свице
Вековна је то опстанка садња
А живота грех, милост и кушња.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!