04. новембар 2015.

ВОЛЕХ

Буди ме зора 
а олујна ноћ
у мислима лута
док сунце грли дланове
на белини пути ‒
утиснуте отиске страсне
и сјај ока што пева
о звезданом додиру.

Облачим хаљину чедну
преко отисака ноћних   
да скрије победу греха  
ал' из уздаха срећног
опојно пијем пиће ‒
тече ми венама 
убрзава ход у сивилу дана
и говор тела пева:
Волех ‒ волех!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић