Буди ме
зора
а олујна ноћ
у мислима
лута
док сунце
грли дланове
на белини
пути ‒
утиснуте
отиске страсне
и сјај ока
што пева
о звезданом
додиру.
Облачим
хаљину чедну
преко
отисака ноћних
да скрије
победу греха
ал' из уздаха
срећног
опојно пијем пиће ‒
тече ми
венама
убрзава
ход у сивилу дана
и говор
тела пева:
Волех ‒
волех!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!