23. новембар 2015.

ОСЕТИ

У погледу ти пијавице
И сунце је источно 
Хајде, додирни ме

Муком тих усана стиснутих 
Да изгризем ти из грла
Киселог нара оклопљена свилом зрна 

И насладим се смоквама
Распуклим, презрелим 
У жудној тој души знам расту
 
У рукама ми спавају змије
Ватрене, грабљиве                                    
Жеља жарног југа их греје  
  
Око тебе свијаће се и сладом тровати
Да горка река у заборав тече
Док жудња спаја далеке обале  

Срце ми је планина с дивљим зверињем
А срна спава у грму склупчана
Не плаши се дивљине

Осети да је варка, а истина срна питома
Залутала у блесак твог ока
Трепери кô лептирица

Тражи пут уплашена
Тражи пут занесена љутим зрнима из нара
И сладом отрована из неубраних смокава

Осети ме – додирни!
Додирни – да оживиш ме!
Додирни – да оживим те!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић