ЗАГРЛИ МЕ

Била бих твој облак у оку,

у сунце га претворила,

слетела ти ко лептир на усне

голицала их да се насмејеш – 

ако ме загрлиш!

Била бих тај трн у грудима,

расцвала га у ружу,

међу прстима ти паучину

уснама и дахом расплела – 

ако ме загрлиш!

Била бих ти сенка на прозору

као мачка те грлила и прела,

тог рањеног лава у срцу

у јеленски вихор претворила – 

ако ме загрлиш!

Бићу ти сетној души море,

сигурна лука за снове,

бићу све што пожелиш – 
ако ми груди длан твој пољуби.

И ако ме не загрлиш,
из моје душе не идеш!