25. новембар 2016.

ЗАГРЛИ МЕ

Била бих твој облак у оку,
у сунце га претворила,
слетела ти ко лептир на усне
голицала их да се насмејеш – 
ако ме загрлиш!

Била бих тај трн у грудима,
расцвала га у ружу,
међу прстима ти паучину
уснама и дахом расплела – 
ако ме загрлиш!

Била бих ти сенка на прозору
као мачка те грлила и прела,
тог рањеног лава у срцу
у јеленски вихор претворила – 
ако ме загрлиш!

Бићу ти сетној души море,
сигурна лука за снове,
бићу све што пожелиш – 
ако ми груди длан твој пољуби.

И ако ме не загрлиш,
из моје душе не идеш!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић