8. новембар 2016.

САМОЋА

Има једно острво 
где побегнем
кад побесни дан. 
Ту ме драга лица
недодирно грле,
а Молитве
осветле тмине 

Самоћа се зове.
Сретања душа 
у осмехе скрива,
немире мири.
Сигурна је лука
и плодно семе,
гнездашце моје!  

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић