18. новембар 2016.

ПРОХУЈАЛО

На грудима се   
житно поље њише, 
извире игра босонога.

Као мелодија душе 
у оку плеше.

Ноте јој сеје 
из склопљених руку
прохујало време.

Сплетене мисли размрси  
зрака светлости блага.    

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић