3. новембар 2016.

САМО ЉУБАВ ГРАДИ

Мом брату Тихомиру

Кад месечева суза капне на усне
Вртложе се мисли, заробе у несне     
И у нестале жеље у неповрат –
Рат сече главе, води у суноврат.  

Велики невине опсене и трују 
Ратни пси профит од наше крви кују
Смеју се, богате, док се борба бије
Руше што су створиле генерације.

Младост од младости под оружјем страда
Узалуд јер ратних хијена глад влада  
Сви смо исти, исто нас гранате косе
И све мајке децу испод срца носе.  

Кад нам пород расте душе се пуне 
Кад устаљено руше, старе буне  
И тад су радости, живот соколе
Кад их рат усмрти, исто нас боле.

Имена нису иста, понор је исти  
Из гротла ратног како у живот пусти
Да л' ће узданице лозу наставити
Баке и деке унучиће грлити?!

Децу рат коси, дело је нељуди 
Ништи што нас спаја, што љубав буди
Младост треба да учи, пева и ради
Воли и диљем планете живот гради.

Мом брату је бистро тридесета текла
Омиљен, стамен, уман, часног порекла
Кобног дана му се изгуби сваки траг                                          
После двадесет две зиме глас црни праг.

У гнезду ми почива уз родитеље
И животне слатко-горке листам жеље  
Шта је могло бити, а није и знам   
Да лажу што нам кажу, све лажу нам. 

Исто се смејемо, плачемо, сви смо исти!  
Један је Свевишњи  поделели га злости  
Мир и Милост даје кад се срцем молимо
И учи нас да у миру добро чинимо.

Људи, да нам ум не отврдне, мислите
Не верујте хушкачима – Живите!
Лаж говорника са трона народ јади 
Живот је један  зло рови  Љубав гради!

Јул 2015.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић