МОЈОЈ МАМИ

Светле тамним сјајем очи миле добре

Болна гледам милост лица глатка бледа:

Сине, чувај тату, дан је да се мре –

Срце ми стеже брижност погледа

Суве сузе гребу, поглед ми је бистар

А горак је ваздух и реч ми је пуста –

Мисао ме сече, пече, вришти ветар  

У прозоре гране бубњају храста 

Копне руке мајке, меке као дечје

Љубим их и чврсто стежем уз мој скут   

И примам милу главу у наручје

Да испратим је на последњи пут

Саме смо, очи су јој пуне светлости

И до врелине лица хлади се тело –

Лете ми мислима слике прошлости

Њен уздах копни на моје срце свело    

 

Драга ми је глава клонула на груди

И тело у ком сам из зрнца изникла –

У мени посан крш и камен се буди

Нећу плакати – главу горе је рекла

Купам је – снагу ми Анђео мој пружа

И у бели вез облачим јој тело –

На усне стављам лати белих ружа

Мамин мирис бди у души неувело.     

23. октобар 2003.