16. новембар 2016.

НЕ ВЕРУЈ

Злогука врана кљује пој снажно,
искљуца сунце из трена моћна
и уби семе свилено нежно.
Крешти бескрила, кида сан срећна.

Ледена ласта пева смирена,
улицом шета, а врисак крије,
скупља роморе и траг корена
да умом скрито скрито развије.

Бди путељком и низбрдо рони,
звон мука скупља, истине перце.
Блесну тон, звони, загуди бони!

Тама тешка зри, пада на срце!
Не веруј ником ко не зна тебе                        
видети кад је тешко кô себе!                     

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић