16. новембар 2016.

КАД ЈЕ ТЕШКО

Злогука врана је кљује снажно
Искљуца сунце из трена моћна
И уби семе свилено нежно  
Крешти бескрила, кида сан срећна.

Ледена ласта ћути смирена
Улицом шета, а врисак крије
Скупља роморе и траг корена
Зна умом мора таму да зрије.

Ал' ноћ јој тешка пада на срце
И бди путељком, низбрдо рони
Звон мука скупља, истине перце

Блесну тон један, загуди бони.
Не веруј ником ко не зна тебе                        
Видети кад је тешко кô себе!                     

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић