10. новембар 2016.

НЕМИЛОСНО

Њишу се тамне ружине лати.
Грле се мушкарац и жена, 
гледају рађање сунца 
на морској обали.

Кугла срмена споро израња, слути   
истиче с тугом драгоцено време     
и никада се више видети неће.
Диктира судбински смер.  
                                                                               
Погледи су заковани за море,
а разумне мисли капају                                     
од блеска барута јаче,   
а живот од жеље.        

Да ли је загрљај зрео?
Да ли би радост трајала?
Загрљени сазнати неће никада 
Мрви мук! Сећањем ће да влада!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић