Њишу се тамне ружине лати.
Грле се мушкарац и жена,
гледају рађање сунца
на морској обали.
Кугла срмена споро израња, слути
истиче с тугом драгоцено време
и никада се више видети неће.
Диктира судбински смер.
Погледи су заковани за море,
а разумне мисли капају
од блеска барута јаче,
а живот од жеље.
Да ли је загрљај зрео?
Да ли би радост трајала?
Загрљени сазнати неће никада
Мрви мук! Сећањем ће да влада!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!