РЕКВИЈЕМ

Миришу недра јесења бујна,

злате, црвене, хаље зелене,

немир ветра, заводљива чујна

вије лиске – плешу занесене.   

  

Шапат ветра слуша стидно сунце

и реквијем шуштавих листова, 

а сплела је киша снажне ланце, 
време зимских најављује снова.

Лисје се купа – игра у ропцу,

зна да последњи му је уздисај,

јесен љуби – смрт јој у пољупцу,

епитаф пише зима за смирај.