1. новембар 2016.

РЕКВИЈЕМ

Миришу недра јесења бујна,
злате, црвене, хаље зелене,
немир ветра, заводљива чујна
вије лиске – плешу занесене.   
  
Шапат ветра слуша стидно сунце
и реквијем шуштавих листова, 
а сплела је киша снажне ланце, 
време зимских најављује снова.

Лисје се купа – игра у ропцу,
зна да последњи му је уздисај,
јесен љуби – смрт јој у пољупцу,
епитаф пише зима за смирај.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић