Кроз кишне капље и гране голе
Песме су птица утихле чарне
А кукавице кукати воле
Таласа тепих од трулог лишћа
Кошава живе ждере трагове
Оголи земља, а грана цича
Стрепи од загрљаја сурове
Стрепи од загрљаја сурове
У фијуку ветра шум мрења стење
Кршем лутао ‒ оплакива сене
Под стопама траве слушао мрење
Чизме су млеле цветове црвене
У мени је сета ‒ стрепња таласа
Бију ме слутње валови зли студни
Јесен се обесна у груди буса ‒
Мене боли кобни дан још невидни.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!