НОВЕМБАР

Новембар ниже дане уморне   

Кроз кишне капље и гране голе

Песме су птица утихле чарне

А кукавице кукати воле

Таласа тепих од трулог лишћа   

Кошава живе ждере трагове 

Оголи земља, а грана цича
Стрепи од загрљаја сурове 

У фијуку ветра шум мрења стење

Кршем лутао ‒ оплакива сене 

Под стопама траве слушао мрење 

Чизме су млеле цветове црвене

У мени је сета ‒ стрепња таласа

Бију ме слутње валови зли студни 

Јесен се обесна у груди буса ‒

Мене боли кобни дан још невидни.