лептирима жедног лета,
сањај ружин мирис цвасти –
срце самониклог цвета.
О заносном лету певај,
жеље нежни тон извези,
снове нам у ноте уткај
да ублаже се белези.
Гризи грожђе усне рујне,
скини с мене све велове,
истине се напиј бујне
да се чаше пуне нове.
Откриј сласти сата позна
које нико до сад не зна –
у срцу их скривам трезна.
Сад ти пева капља вина!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!