БИЛО ЖИВОТА

Песма је сва осећање
Уздах душе песникове
Загрљај била живота
Времена и неумита

Песма поету милује
Сузе и осмехе грли
Гледа он грбаво време 
Пева живота суштине

Песма је ковчег од злата
У драгуљ срца опточен
У њој су сузе кристалне 
Времена бодље сложене

Песма је кажу и врећа
Боду трске осећања     
Време иструли конопе
Грлу времена су даћа      

Песма златна вечно сија
Из срца драгуљ заблиста
А вреће иструли време
Сече трске и конопе

Муње времена шибају 
А песме душу милују
Вредности увек опстају 
Ушћа у изворе лију 

Песме силом не певајте  
Уздах душе не вређајте
Мелеми су песме златне
Сила згази осећање  

Песма је начин живота 
Песма је дах осећања  
Песма је извор и ушће
У песми је уточиште