ВИР

Мом брату Тихомиру

У процепу тишине
Мисао гори нема
Громи срце
Уздах плаче
Рана пече 

Из вира грабим гласе
Душа понорно слути ‒ 
Младост је убијена 
Тишти, дрхти срце
Нада слути уморна 
Тешке ципеле дрвене

Мисао у вир пропада
Суза из мука капа
У рекама худим 
Младост је нестала 
Уздах је загрлио срце ‒
Зове изворе сећања 

У капима кристала   
Живота нижу се слике   
Ниска срце раздире
Брана ума је слаба
Уздах на уздах 
Крик неми слама