Оља Ивањицки |
у рукавце реке, дубоке скривене,
за Гордијев заплет са мачем у руци,
гранчицом маслине да извидаш ране.
Тад се бистри видик и нада светлуца,
искрчи јој нове путе снага срца,
развеје заплете врзин-кола, пуца
плодни видик и зуј пчела – мед врца.
И корачај храбро да ниче имање
да мач плодоносни сушне дане жање.
Свога ума ралом браздај оранице,
напретку усмери клијале младице.
Сав живот је борба – смена дана-ноћи,
мач и маслина ко горко-слатке моћи.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!