29. јул 2017.

СНОВИЂЕЊЕ

Измигољена из постељице   
у сновиђење лебдим,
у чаури склупчана
паучине црне.  

Из семена у грудима ничу
огромни пупољци мака,
ноздрве се шире,
све замириса.   

И заплесаше вилењаци
на звезданој путањи,
у сазвежђу сенки
око те слути,
  
у ледeни прах комете пију,
у земљу незнану носе 
где ме грле муње
дугиних боја

и чауру отварају, рађају ме
у давно завејано време
и неке модре пејзаже
међу четинаре.

Везана сам нити свиленом
за невидљиво стабло
с којег капа смола
и облива ме.

Моје тело од смоле
вилењак обгрли 
блесак ме пије
рођену!

29. јул 2017.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић