3. август 2017.

ЧАРОЛИЈА

Anna Razumovskaya
Обавићу те сунчаним влатима
и посути чаробним прахом,
узети за руку, наредити:
Пођи са мном!
Затвори очи, залутај
у лета мог талас. Стегни ме
снажно за прсте, и око струка
док ритам ври крви невидљиви.
Стопићемо снохватице наше,
слутим мисао: Врати ме!
Али немој, опусти се,
вратићеш се
(ако будеш желео)
слободан као лептир,
бодар и занесен звездама
бистрим од сања остварених.
Желим осећањем тихо брусити
твоје хриди и после чари
слада месечевог вина
тонућемо опијени
у плес капи истине,
жудне румене рукавце,
вајати ружу. Увенути неће!
Горећемо, и у мирису трајати!

3. август 2017.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић