30. август 2017.

ЗЕЛЕНО

Зелено око поноћно прену
босиљне руке што видати зна.
Славујски пој је сунце семену
које у мени спава кô казна.

Зелене капи реке планинске 
напојиле су лутање зена.  
Нечујни ехо свица су ниске,
заспала лира – ватра путена.

Зелено је  моћ, рујне воћке слад.
Магија речи, инструмент рајски, 
буде у мени ехо румен млад!

И лети душа у чулни свемир.
Даљине моћни пун зденац горски
кроти усамљен светлаца немир!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић