18. август 2017.

ВРТЕШКА

Отвара стазу незаборава
ноћ хладна светлуцава.
Ври сива вртешка ока
са звездама засута.

Не дам! А нешто ме вуче!   
Не! Немојте тим путем!
Скиталице лептири
не слушају памет!

О Боже, шта ли сам ноћас!
Млада или стасала сена?
Разбехарала трешња
ил сан годова пун?

Где ли сам? Шта ли сам?
Нема, сама и склупчана.
Цакло ока или камена
бора међу обрвама?

Сланим змијама заробљене
зорно лете сунчане сенке.
Играју, певају загрљене.
Горе свици, свањава!

У ноћи хладној светлуцавој
бије се битка ума и срца.
У сенама ври. Штит је
у бразди бесмисла!

18. август 2017.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић