ВРТЕШКА

Отвара стазу незаборава

ноћ хладна светлуцава.

Ври сива вртешка ока

звездама засута.

Не дам! А нешто ме вуче!   

Не! Немојте тим путем!

Скиталице лептири
не слушају ум!

О Боже, шта ли сам ноћас!

Млада или стасала сена?

Разбехарала трешња

или сан годова пун?

Где ли сам? Шта ли сам?

Нема, сама и склупчана.

Цакло ока или камена

бора међу обрвама?

Сланим змијама заробљене

зорно лете сунчане сенке.

Играју, певају загрљене.

Горе свици, свањава!

У ноћи хладној светлуцавој

бије се битка ума и срца.
У сенама ври. Штит је

у бразди бесмисла!

18. август 2017.