Мук
кљуца
сушна зрна,
трепете сенки
заруделог сунца,
поломљених влати.
Лет пепелних мисли
згаришта отиске сеје.
Суза на стаклу клија,
мајска коб боји црно
и доноси и разноси
жеравице и угарке
жедним грудима.
И капље пусти
бесмисла пут
џелата рата,
младости
нестале
у огњу.
Мук!
24. август 2017.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!