19. август 2017.

ЗАХТЕВ

Подижу љиљани свој снени врат бели,
буде се мириси из ледне тишине 
у крв су уткани и још нису свели
и заносна песма медоносна лине.

Шушти, пева и пали се иверје,
а уз опој смоле плешу и побесне
чежње наше тајне – нота им безмерје
потече из зденца и цветају страсне.

Ветар ври јужњачки, све на море мири
док се наше пути вртложе, стапају 
ал' играш себично, жеље ми не смири.

У бесној нам борби све звезде нестају,
урликну вучица – беле јој се зуби 
за грло те граби и зубима љуби!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић