МОМЧИЛУ НАСТАСИЈЕВИЋУ

Завапим,
ал’ извије се глас.
Милогласан је негде на звезди спас,
што болни певач промуцах овде доле. 

    Момчило Настасијевић – Госпи

Кô шкољке бисернице шуме

Кругови лирски и мистиком

Зачарају мисли а дух хране

Тајновита бујна таласања

У злаћане, заумне зоне

Ехо стихова досеже

Заигра куцавица

Миришу боје

Од жуди

Наге 

Звук језиком народним ткан

Тајанствено кô икона умили

Моћне метафорe трн и цвет

Из језгра древна поленом

Посипа мисли и рађају

Праисконска чувства

Плину етерично

Постања чари

И узнесу

Биће

2017.