
ал’ извије се глас.
Милогласан је негде на звезди спас,
што болни певач промуцах овде доле.
Момчило Настасијевић – Госпи
Кô шкољке бисернице
шуме
Кругови лирски и мистиком
Зачарају мисли а дух хране
Тајновита бујна
таласања
У злаћане, заумне зоне
Ехо стихова досеже
Заигра куцавица
Миришу боје
Од жуди
Наге
Звук језиком народним
ткан
Тајанствено кô икона
умили
Моћне метафорe трн и
цвет
Из језгра древна
поленом
Посипа мисли и рађају
Праисконска чувства
Плину етерично
Постања чари
И узнесу
Биће
2017.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!