Филиграни срца су везени
сунцем које палиш ми у зени.
Грлим те зрикаваца тајном,
невидном, а у песми чујном.
Олисталим те волим рукама
и као трешње зрелим уснама.
Пољубац као грожђе заруди,
а буке зри и невидно буди.
То густо вино пијем без речи,
моја љубав је пој немих речи.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!