18. септембар 2016.

НЕСТАДЕ БЛЕДИЛА

Жедни плес свира виолина,
од макових лати руке
привиле се на струк
жене бледог лица.

Стопе су лагане плесача,
а свилена кошуља
милује хаљину
жене бледог лица.

Тршава коса човека игра,
шкакљиво јој чело дира,
маме га усне
жене бледог лица.

Он плеше и пева,
уснама усне мами.
Жена румени –
нестаде бледила лица!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић