21. септембар 2016.

КРИЛИМА ЛЕПТИРА


Седам гора и мора сам прешла
у Аладиновој пећини била
и у осињем гнезду,
са јужним ветром једрила,
морских зора мирисе пила,
плесала под црвеним сунцем.

Летела сам машталицом  
и спавала у корову, 
а сузе у осмех скрила.   
Скупила сам ожиљке, 
свила их у лавље раље
да им не приђе нико.

Испод месечеве тајне певам,
испод оловног неба сањам,
наздрављам животу крилима лептира.
Не дам да у души усахне милост, 
истим кораком газим 
закоровљеним пољем и њивом плодном.

Љубав је у мени жива,
листају се изданци здрави – 
све ћуди живота мирисом грле. 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић