СЛАВИМ ЖИВОТ

Седам гора и мора сам прешла

у Аладиновој пећини била

и у осињем гнезду,

са јужним ветром једрила,

морских зора мирисе пила,

плесала под црвеним сунцем.

Летела сам машталицом, 

спавала у корову, 

а сузе у осмех скрила.   

Скупила сам ожиљке, 

свила их у лавље раље

да им не приђе нико.

Испод месечеве тајне певам,

испод оловног неба сањам,

славим живот пехаром пуним и празним.

Не дам да у души усахне милост, 

истим кораком газим 

закоровљеним пољем и њивом плодном.

Љубав је у мени жива,

листају се изданци здрави – 

све ћуди живота мирисом грле.