ПЕСМА ЛЕПТИРА

Лептири лете и сија лице,

усне ти као грабљиве птице

пале на моје усне су жедне, 

извиру тајне дубине будне. 

  

Плави ме наша румена река

од жудног сева црног ти ока,

цвату љиљани, чедни, ветрени,    

тка их у венац ток занесени.    

Латице косу красе мирисне,

заплеле руке жеље су страсне,

чежњиве роје и етар боје. 

Утихле песме гласно стихују

и покидане струне спајају
јер буде лиру из душе моје.