У првој капљи росе
урезан ти је лик
и напаја
све моје пустиње.
Кад сам жедна
успем ту капљу у мисли,
заробим искру
сунчану
да обасја ми дан.
Видим те поред мене,
увек ћутиш,
погледом ми судиш.
Немој.
Не знаш да
живот је пресудио.
Немој и ти,
погледај ме жедно,
осмехом загрли
и љуби ме,
воли као некад,
снагом прве капље росе.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!