4. август 2019.

ЖАЛОПОЈНИ ЦВЕТ

Љиљана Антић Либра
У оку врана – црн јој цео свет 
и сипа све што зре у стрњике.
Језик јој пецкав жалопојни цвет,
а кад запени лавље је рике.

Из ока вреба тканица кљуна,
кукуту сеје – направи врежу.
Невидна расте отровна круна,
безвидни паук ту сплео мрежу.

Зрели гроздови рујних капљица
светлуцави су ко свици пали –
истине беле без кошуљица.

Вијуга река – босиљ-коприве,
камену ружу плодовно зали 
дивљи у касу ‒  стрижене гриве.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић