ШУМ ЈАСИКЕ

Милена Павловић Барили

Шум јасике зове из земље предака,

титрају имена у зрцалу рата,

у даљини тече чемерница река

и точи ми отров палацање сата.

Туче празно, реско, ударање клатна,

буди мук тамнице – сломљене младице,

лелујају сене – поноришта ратна,

вране и славуји – загрљене птице.

Нанизани часи – число* и прашина,

раскрилила суза зарђала лисја,

чегрт прапораца, шуштање тишина.

Хладне су и мудре праскозорне росе,

расточише гајтан који месец засја –

шум јасике копни низ казаљке босе. 

*число – број