Несан
тихујем,
а громови,
стршљенови,
промичу у зени.
Жари скрити хир,
извор за мутни вир
из пира скривене але
грабљивог ока, ја плен.
Бех ватри вода, лед, мед,
сипала сунце у зубе змије,
испијала кукуту
немилосну,
видала ране као смрт
бездане.
Стргох окове и потече
ми мир!
22. јануар 2018.
Нема коментара:
Постави коментар
Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!