26. јануар 2018.

МИР

Несан
тихујем,
а громови,
стршљенови,
промичу у зени.
Жари скрити хир,
извор за мутни вир
из пира скривене але
грабљивог ока, ја плен. 
Бих ватри вода, лед, мед,
сипала сунце у зубе змије,
испијала кукуту немилосну,
видала ране кȏ смрт бездане.  
Стргох окове и потече ми мир.    
                               
22. јануар 2018.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић