ПУСТИЊСКА РУЖА

Сплетене скрива поноћ нам сене,   

али светли сев из вреле зене   

док будиш струне страствене моје  

тајном музиком из душе твоје.     

Певају, плешу звезде ћудљиве,     

од искона уз ноћни плес живе – 

дишемо, ткамо, бесно, полетно,    

а месец шара тела нам златно  

Крв узаврелим струји жилама,   

а звездано ври небо над нама – 

док дамара жар лије и пршти

пустињска ружа расте у машти.
Расцвале лати немирне сене
тајна су сјаја несане зене.