16. фебруар 2016.

ИЗ ОКА ПТИЦЕ

Од пева птице ори се гора,   
на ломној грани гнездо је свила,   
грани без воде, сува извора    
којим је бела зора пoјила.    

Из уздаха јој жеље роморе,    
миришу, дишу, тихе не лете,    
све боје шире, скривено зоре,    
утихле испод велова сете.     

Ненадани пој у мис'о бану,
устреми се на гранчицу ломну,   
из ње капљица слаткаста кану,     
растворила је блатњаву земну.    

Коб илузије, бразда без трага 
куцај је круга безличног сата,   
тоњење сече борба и снага 
 
кад се залепе капљице блата.      

Печате тамне белини дају,    
сливају се да живот потоне.
Прскају, шире се, и нестају 
белина севне кад мис'о гране!

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић