16. фебруар 2016.

ИЗ ОКА ПТИЦЕ

Од пева птице ори се гора  
На ломној грани гнездо је свила    
Грани без воде, сува извора    
Којим је бела зора пoјила   

Из уздаха јој жеље роморе   
Миришу, дишу, тихе не лете   
Све боје шире, скривено зоре    
Испод велова од неме сете    

Из ока јој сев кô сунце грану
Устреми се на гранчицу ломну  
Из ње капљица слаткаста кану    
Утопи се у блатњаву земну   

Сен илузије, бразда без трага 
Куцај је круга безличног сата   
Навика болна, борба и снага     
Кад се на бело кап лепи блата     

Печате тамне белини дају   
Слију се, тешки, па на пут кану
Прскају, шире се, и нестају   
Блатни дан тоне, сунчани грану.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић