28. фебруар 2016.

ИЗ ОГЊА

Путујем путем изгубљеним
Пролећу сене из прошлог времена
У болне мисли теку
У кораке сломљене тону
Гром у срце бије а бол сева
У оку ми се магла скупља              

Путујем путем скамењеним
Извиру слике из вртлога душе
Сјајни поглед рије у мисли ми болне
Безгласно горим и бежим
У младост и сунчана сећања
Да крик у души умирим

Спуштају моје црно око
У земљано гнездо
Блесак зене светли кроз душу
Док ми мисли горе и цепају срце
Сузе лију ‒ бришу их речи:
Секо, моја мила секо
Плачи и исплачи
Прошле болне дане не броји

Умири срце и сећај се
Из дечјег нам жара игара
Радост тог сунца у срцу чувај
И кораке пружи ‒ Mолим те живи!
Сваки трен живота воли
Увек сузу у осмех претвори
До пада завесе!
Воли те твој брат!

Воли те твоја сестра!


14. јул 2015.

2 коментара:

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић