10. фебруар 2018.

МОЛИМ ЗА ПРАВДУ

Са сенима бдим и немир испија
пехар горки и свеће прислужи,
а блесак њихов ми врисак повија
крваве реке – плави и растужи.

Рат ми однесе миле – тебе брате,
од сурих прича мати нам уснула,
и отац заспа – призивао сате
детињства нашег без коби расула.

Липти из руку џелата крв твоја,  
видим му очи – насмејане звери,
плачем, али се не бојим тог несоја.

Молим се да све драги Бог одмери  
праведно – и да никну зрна хлебна, 
да усне топи пехар вина небна.

10. фебруар 2018.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић