10. фебруар 2018.

МОЛИМ ЗА ПРАВДУ

Са сенима бдим и немир испија
пехар горки и свеће прислужи,
а блесак њихов ми врисак повија
крваве реке – плави и растужи.

Рат ми однесе миле – тебе брате.
Од сурих прича мати нам уснула,
и отац заспа – призивао сате
детињства нашег без коби расула.

Липти из руку џелата крв твоја,  
видим му очи – насмејане звери.
Плачем, али се не бојим тог несоја.

Молим се – драги Бог да све одмери  
праведно – и да никну зрна хлебна, 
да усне топи пехар вина небна.

10. фебруар 2018.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић