23. фебруар 2018.

ЈУТРО

Горчину буђења
Слутња стихије прене
Рујнобојне бледе искре 
Слап у мени бук стишава 
А слике лете кȏ ореол 
Слажу се у ризницу душе –
Богатство у сиромаштву спи.

Јутро је сјаја зимовита
А у саћу пролеће плаче
Пуно пупољака сувих
Пуно сања и сећања
Пуно рађања и умирања
Пуно мене које нема више –
Израња сунце тихо разборито.

23. фебруар 2018.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић